Pročitajte više o Men Going Their Own Way (MGTOW) pokretu na engleskom:

Men Going Their Own Way

ili skraćeno na Vikipediji na srpskom

Pogledajte kako to Mark Rudov objašnjava na YouTube

a potom i ostale YouTube klipove na tu temu

A sada kako to autor ovog sajta, Mihailo Alić objašnjava:

0. MGTOW je zapravo pokret gradjanske neposlušnosti, njegovi pripadnici time izjavljuju da se ne slažu sa sistemom u kome su diskriminisani, protiv koga ne vide način da se izbore, i u kome biraju da ne učestvuju! Gandi je tako izvojevao nezavisnost Indije, doduše trebalo mu je više decenija, i imperija na sumraku.

1. Niko ne dovodi u pitanje da žene i muškarci treba da imaju jednaka prava, koja su u osnovi ljudska prava, no muškarci imaju protiv da žene biraju samo pojedine elemente iz različitih načina uredjivanja medjusobnih odnosa, i ne prihvataju obaveze koje idu uz novo-osvojena prava. Naime, u 19. i prvoj polovini 20. veka muškarci su radili a žene ostajale kod kuće, muškarci se školovali, a žene znatno manje, i dok su muškarci formalno donosili sve odluke, one su u praksi uvek delile sa njima sve povlastice koje nosi udaja za muškarca iz što višeg staleža (kako se govorilo "muškarac je glava porodice, ali žena je vrat" - glava gleda gde joj vrat nalaže). Od sredine 1960tih u zapadnim demokratijama, a desetak i više ranije u socijalističkim zemljama, žene su osvojile pravo / mogućnost da se obrazuju na univerzitetima i nakon toga dobiju visoko plaćene poslove. Pedeset godina kasnije, mi i dalje imamo situaciju da muškarac plaća većinu troškova, prvo zabavljanja, a potom i života sa ženom, dok su njeni prihodi uglavnom njen džeparac. Znači "tvoja imovina je zajednička, a moja samo moja". Žena se neće ustručavati da kupi bilo koji proizvod i uslugu koju joj reklame i društvene norme sugerišu - uskoči u taksi umesto u javni prevoz, kupi svaku moguću kremu sa navodno najegzotičnijim sastojcima (samo malo poslušajte reklame) koja ima isto dejstvo kao i generička hidratantna krema, ali je brendirana i košta višestruko više, i na kraju će se žaliti muškarcima kako su im plate male. Muškarci moraju da budu džentlmeni, i zatvore oči pred njihovom rasipnošću i neracionalnošću, ako žele da ih imaju pored sebe, iz uglavnom jednog, dva ili maksimalno tri razloga (seks, taština i produženje vrste). Prava, obostrana ljubav je kratkotrajna, i najredja.

2. Ostajanje kod kuće je u 21. veku veliki izgovor za žene, jer mnoštvo kućnih aparata, jedenje van kuće i dostupnost obdaništa za decu čine da je nezapošljavanje žena samo izraz razmaženosti i dobre udaje. Kućni posao je uvek bio preuveličavan, jer se košulje ne moraju svakog dana menjati, peškiri posle par dana prati, niti prečesto usisavati. O dečijoj garderobi i da ne pričamo, svako valjanje po prašini (kao da današnja deca to i čine), ili mala mrlja od hrane ne mora da vodi pranju celog komada u mašini, uz nepotreban utrošak praška, struje, mašine i vremena za prostiranje. Dokone domaćice i danas peglaju veš, iako je to bilo potrebno samo u 19. veku u odsustvu modernih deterdženata, ili peglaju posteljinu koju će potom zategnuti na krevetu. O domaćim poslovima se može nadugo i naširoko diskutovati, no ako se oni svedu na racionalnu meru, i podele izmedju partnera, svode se na utrošak desetak minuta do pola sata svakog drugog dana, a ne na puno radno vreme kako nezaposlene žene žele da predstave. Posao oko dece spada u istu kategoriju i iste vremenske okvire, i više je zadovoljstvo nego obaveza za roditelje koji su dobrovoljno dobili decu. Ili kako sam poetski opisao: "Kućni posao nije kao u 19. veku da se voda donosi sa bunara, pere na ruke i kuva uz loženje vatre. Danas domaćice imaju mašine za veš i sudove, robotske usisivače koji posao obavljaju dok ste u kafiću, obdaništa koja primaju decu od navršene prve godine, masu restorana sa kuvanom hranom za poneti, ...".

3. Muškarci koji se opredeljuju za MGTOW način života u ženi su inicijalno tražili ravnopravnog partnera, no kako su takve izuzetno retke oni se odlučuju da krenu svojim putem ne izlazeći sa ženama, zadovoljavajući svoje potrebe na alternativne načine.

4. MGTOW pokretu je svakako bliska inicijativa za legalizaciju, dekriminizaciju, i destigmatizaciju prostitucije. U osnovna ljudska prava spada i slobodan izbor zanimanja, a prostitucija kao najstariji zanat (uočen i kod sisara pre Homo Sapiensa) svakako to jeste. Radi se o uslužnoj delatnosti, srodnoj i povezanoj sa psiho- i fizio-terapijom i masažom. Njegovoj legalizaciji se protive one koje ga vide kao konkurenciju - "poštene" žene koje izvlače finansijsku dobit od svojih partnera u zamenu za uglavnom samo seks (sponzoruše, "gold-digger"-ke, ili obične žene). Kao futuristička varijanta, koja nam sada i nje tako daleka, je upotreba seks robota, o čemu se na sajtovima ovog pokreta raspravlja kao zamena za prostituciju ili današnje žene.

5. Feministkinje odbacuju patrijarhat, ali se ne odriču prava koja su u njemu žene imale, a to je da ne budu zaposlene (jer je rad u domaćinstvu mnogo lakši i vremenski kraći, ne zahteva prevoz do posla i nazad, ni smaranje sa šefovima i kancelarijskom politikom, ostvaruju veći uticaj na decu, i za sebe obezbedjuju veću penziju u poredjenju sa radom u firmi), i budu izdržavane, delimično ili potpuno, od strane muškaraca. Jednaka prava idu sa jednakim obavezama, ali one to licemerno preskaču.

6. Radni staž muškaraca je duži od ženskog, a kraće žive, pa udobnosti penzije često samo kratko koriste, a nju nasledjuju supruge koje ih nadžive bar 10 godina, zavisno od generacijske razlike. Feministička obmana je da muškarci žive kraće zbog višeg nivoa testosterona, a logična istina je jer duže i napornije rade od žena.

7. Demografska kriza (smanjeni natalitet) je zahvatila sva potrošačka društva u kome je feminizam uhvatio korena. Žene previše očekuju, a muškarci ili ne mogu ili ne žele da im te luksuze priušte samo radi mogućnosti da produže vrstu, posebno ako su svesni da sve u šta su ulagali može da im se, u trenutku razvoda koji nisu inicirali, izvuče iz ruku. Razvedene žene vaspitavaju sinove, i oni potom nisu valjani ni za supruge, ni za ekonomiju, već samo za egoistične majke, jer su mlakonje i edipovci. Muškarci izbegavaju brak kao veoma nesigurnu investiciju vremena, novca i truda, jer znaju da ih 50% pre ili kasnije završava razvodom. Feministkinje su naplašile žene da je brak patrijarhalna tamnica u kojoj su one eksploatisane, pa se ni one lako ne odlučuju, posebno što često imaju i nerealna očekivanja o povećanju sopstvenog socijalnog statusa udajom.

8. Muškarcima je dojadilo da za žene i decu budu samo zamenljivi pružaoci sredstava i usluga, a da za to čak ne dobiju ni poštovanje, a o pažnji i ljubavi i da ne govorimo (već samo "daj, daj, daj"), pa su odlučili da krenu svojim putem (MGTOW).

  © UltraHome 2002 - 2017