Glas za muškarce

Tri četvrtine svih samoubistava u Srbiji čine muškarci, slično je i u ostatku sveta. Nasuprot tome broj žena koje pate od depresije dvostruko je veći od broja muškaraca, kao i njihov broj "pokušaja" samoubistva. Da li je to posledica težine društvene uloge muškarca? Druge statistike podjednako su porazne: 9 od 10 žrtava policijskih ubistava su muškarci, 97% smrti na radu su muške, 75% beskućnika su muškarci, 8 od 10 nasilnih smrti globalno su muške. U Srbiji 90% osudjenih punoletnih lica su muškarci (medju adolescentima ta brojka je 95%), tri četvrtine smrti u saobraćajnim nesrećama i nasilnih smrti su muške, dok u broju sudija muškarci čine manje od 30%.

90% razvedenih očeva ima veoma ograničen pristup svojoj deci, tj. majke dobijaju samostalno vršenje roditeljskog prava, a barem polovini očeva je i tako mali pristup dodatno otežan, a trećini i ukinut od strane bivših partnerki, majki dece. Prema popisu iz 2011. je utvrdjeno da u Srbiji jednoroditeljskih domaćinstava majke sa nepunoletnom decom ima preko 200.000. Uzimajući da neke od ovih majki žive u zajednici sa svojim roditeljima pa nisu obuhvaćene ovom cifrom, kao i da je od tada prošlo 6 godina za koje vreme se još 50.000 brakova razvelo i sličan broj vanbračnih zajednica raspalo, pa čak da do otudjenja roditelja dodje samo u jednoj trećini, tzv. "konfliktnih", razvoda, dolazimo do cifre od blizu 100.000 očeva koji u Srbiji NEVOLJNO ne vidjaju svoju decu. Broj dece je bar dvostruko veći jer mnoge jednoroditeljske porodice imaju 2, 3 ili više dece, pa proizlazi da je broj dečaka otudjenih od svojih očeva takodje oko 100.000, tj. broj oštećenih dečaka i muškaraca je skoro 200.000!

Gde su muškarci u nacrtu novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji treba da zameni postojeći Zakon o ravnopravnosti polova iz 2009? Prebrojavanjem u nacrtu, koren reči "muškar" se pojavljuje 50 puta, a "žen" 103 puta (koren reči obuhvata sva pojavljivanja reči po padežima i u jednini i množini). Pa gde je tu ravnopravnost, ako su žene više od dva puta značajnije, tj. pominjanije? Koren "ravnoprav" se pojavljuje 173 puta (u starom zakonu samo 51), a "rod" čak 320 puta (od čega 238 odpada na koren "rodn" kao u rečima "rodna, narod, medjunarodna", 32 na "porod" u "porodica", i 2 na "rodite" u "roditeljstvo"), znači samostalno čak 48 puta, a to je reč koja se samostalno pojavljivala u Zakonu od ravnopravnosti polova samo 8 puta (od 41 pojavljivanja korena "rod", 15 je otpalo na "rodn", 15 na "porod", i 3 na "rodite"). Koren "pol" se u zakonu iz 2009. pojavljuje 140 puta (mada 10 otpada na "polož" kao u "položaj") dok se u novom zakonu pojavljuje 123 puta (18 otpada na "polož"). Vidna je tendencija zamene termina "pol", sa "rod", koji označava deklarisani, konstruisani, odabrani, a ne biološki pol, politički korektna verzija pola u jeziku kulturnog marksizma, postmodernizma, ili jasnije rečeno - radikalnog feminizma. No prema učestanosti pojavljivanja korena "ravnoprav", novi zakon bi bio više od 3 puta ravnopravniji od starog ;-)
 
zakon / koren reči muškar žen rod - rodn - porod - rodite rod (samostalno) pol (samostalno) ravnoprav
Zakon od ravnopravnosti polova 9 37 41 15 15 3 8 130 51
Zakona o rodnoj ravnopravnosti (nacrt) 50 103 320 238 32 2 48 105 173

Da li je to možda zbog toga ko je taj nacrt zakona pisao? Umesto "rodne ravnopravnosti", založimo se za istinsku ravnopravnost polova, ista prava za sve, ali gde manjina neće moći da ugnjetava većinu!

Navedimo opis Fejbuk grupe Glas za muškarce: Grupa za podršku muškarcima i dečacima. Možete da iznosite primere diskriminacije muškaraca i da delite iskustva i savete koji pomažu. U nju su dobrodošle i sve žene kojima je porodica na prvom mestu, a ne njeno rasturanje i otimanje dece i imovine. Dogovor a ne sukob, razgovor a ne svadja. Ljubav a ne zločin!

Muškarci su društveno nepodržani i nezaštićeni, i institucionalno i socijalno. O njihovim problemima se ne piše, ne govori, u njihovo rešavanje se ne ulaže novac, ni poreskih obveznika, ni stranih finansijera, oni su prepušteni sami sebi. Da li je to možda što bi to smanjilo fondove za rešavanje problema žena? Da li je to da bi se prikazalo da su samo žene ugrožene, i žrtve (kako nas uči feminizam)?

Za muškarce se niko ne brine, ni institucije ni NVO, nemaju kao žene dobar psihološko-socijalni potporni sistem u familiji, prijateljima, komšiluku, socijalno i emotivno nisu toliko povezani koliko žene medjusobno. Retko se obraćaju za zdravstvenu, psihološku ili bilo kakvu drugu pomoć, profesionalnu ili porodičnu. Posledice: nagomilani i nerešeni problemi su povezani sa povećanim procentom auto-destruktivnog ponašanja - alkohol, droga, brza vožnja, kockanje, nasilje, i samoubistva.

Muškarci nemaju slobodan i pun izbor zanimanja, ograničeni su na ona koja su dobro plaćena jer tradicionalno imaju ulogu finansijskog provajdera / obezbedjivača porodice, pa rade prekovremeno, noću, na otvorenom, na teškim i rizičnim poslovima koje žene ne mogu i ne žele da rade. Profesije u kojima je najveći broj smrti na radu, su profesije sa visokim procentom muškaraca koji u njima rade, ili su isključivo muške. Dok žena može biti i nezaposlena i finansijski neobezbedjena a da bude interesantna muškarcima za trajnu vezu, to isto ne važi za muškarce, njima ljubav i podrška zavise od finansijskog i socijalnog uspeha i moći.

Razlike u zaradama (engleski "pay gap") izmedju muškaraca i žena, su mit ili činjenica - zavisi kako se definiše, da li "za isti rad" ili kao "prosečne zarade u celoj ekonomiji", kako to radi CE (Council of Europe) pod uticajem feminističke rodne ravnopravnosti. Jedno su činjenice, drugo su objašnjenja, a treće je zamena teze koju nude feministkinje, gde se postojeće razlike u zaradama izmedju muškaraca i žena izvrću govoreći da su "za isti rad žene plaćene manje nego muškarci". Zašto muškarci biraju plaćenija, a napornija i opasnija zanimanja? Jer jedino tako mogu da "zasluže", tj. obezbede poštovanje i naklonost žena, a obrnuto ne važi, jer žena samo treba da je mlada i relativno zgodna, i sve dobija po automatizmu zbog svoje biološke uloge u produžetku vrste.

Dokle ta neravnopravnost i bezosećajnost prema problemima i patnjama muškaraca? O tome govori i profesorka sa univerziteta u Otavi (sa slike gore, izvor na dnu teksta): "Jaz u saosećanju" je uočljiva i zabrinjavaljuća neosećajnost za patnje muškaraca i dečaka, u oštrom kontrastu sa očiglednom brižnošću za probleme devojčica i žena. Kada je veliki broj muškaraca ubijen, mediji izveštavaju o "ljudima" ubijenim, pol žrtava postaje nevidljiv. Kada su žene ili devojčice ubijene, one se retko, ako ikada, označavaju kao "ljudi". Njihova ženskost postaje deo priče, jer to je novinska vest kada su žene ili devojčice ugrožene, nije vest kada su muškarci ili dečaci ubijeni ili povredjeni. Zamislite scenario u kome bi 97% smrti na poslu bile ženske, nastalo široko rasprostranjeno uznemirenje, ogorčenje, novinske natpise na naslovnim stranama, programe, radionice, odbore, kurseve, tribine, vladine izveštaje, vanredne mere, i tako dalje. Zamislite neublažen izliv brige od strane i muškaraca i žena. Ali se to ne dešava za muškarce, 97% poginulih na poslu nije novost! Zašto naše društvo ima problem sa brigom kada muškarci i dečaci trpe i umiru? Izgleda da smo svi, muškarci i žene kolektivno, više tolerantni na štetu koja se dešava muškarcima i dečacima. Mi jednostavno vrednujemo život žena više. Zašto nema društvene zabrinutosti? Donekle je to zbog 50 godina feminističke propagande koja govori o muškom zlu, i ženskom položaju nevine žrtve. Mi smo toliko naviknuti da mislimo o ženama kao onima koje pate, a o muškarcima kao onima koji uzrokuju tu patnju, da ne možemo videti mušku patnju. Feminizam je uvek bio o muškoj nečovečnosti prema ženama, i kao rezultat feministkinje, i mi ostali, ne uočavamo punu ljudskost muškaraca. No feminizam nije stvorio ovu asimetričnu brigu ni iz čega, ona je već bila tu, u DNK naše kulture, gde su "žene i deca prvo" (spašavanje sa Titanika). Kroz celu istoriju, muškarci su umirali u ratovima, i žrtvovali svoja tela i rad da bi žene bile zaštićene. U najdavnijim vremenima, opstanak vrste je bio zasnovan na zaštiti žena. I to je genijalnost feminizma, da je uzeo već postojeću brigu za žene, i iskoristio je u korist žena i njihove prednosti i privilegija, dok se pretvarao da se protivi svemu što je tradicionalno društvo učinilo za ženu. Ta tradicionalna briga za žene je razlog zašto je feminizam naišao na vrlo mali otpor, i zašto je toliko mnogo muškaraca podržavalo feminističke zahteve. I zato i nefeministi danas imaju problem sa zalaganjem za probleme muškaraca.Treba da nam je veoma značajno što naše društvo posmatra patnje naših sinova, braće, očeva, ujaka, deda, i muških prijatelja, sa takvom bezosećajnošću. Stoga premostimo jaz u saosećanju, ne možemo da tvrdimo da nam je stalo do stvarne ravnopravnosti dok to ne učinimo." (izvor: https://www.youtube.com/watch?v=MKJ8x9ut1hU).
 

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska
www.facebook.com/glaszamuskarce
www.facebook.com/groups/glaszamuskarce