Heteroseksualni muškarac, ugrožena vrsta?


Znamo da su dinosaurusi vladali planetom Zemljom 170 miliona godina, da im nijedna vrsta toliko dugo nije mogla da ugrozi primat, i onda su se dogodila dva udara velikih asteroida u kratkom roku, što im je zapečatilo sudbinu. Slična zlokobna sila je sada u usponu koja preti da dominantnog heteroseksualnog mužjaka Homo Sapiensa zauvek pošalje u istoriju. Patrijarhat, pojednostavljeno objašnjen od strane feministkinja kao vladavina mužjaka nad ženkama, mada mnogo kompleksniji pojam bolje opisan kao "saradnja polova pod liderstvom mužjaka", verovatno je počeo sa nastankom sisara, gle analogije, pre 200tinak miliona godina.

Ideologija koja je heteroseksualnog muškarca obeležila za odstrel je radikalni feminizam, varijanta neo-marksizma, koja se sprovodi kroz rodnu ravnopravnost, političku korektnost, stvaranje nenasilnog društva, i multikulturalizam, a aktivisti se deklarišu kao borkinje za ljudska prava, i socijalnu pravdu. Iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti nam je poznato da se u ovom sistemu diskriminacijom ne smatra različito tretiranje i afirmacija "ugnjetenih", tj. njihova promocija na račun "privilegovanih". Tako imamo kvote za zapošljavanje, i osvajanje vlasti (eufemizam je "ekonomska participacija i učešće u procesu donošenja odluka"), koje su na štetu vrednih i uspešnih, a zarad "jednakosti" onih koji to nisu. "Ugnjetene" grupe neo-marksizma su žene kao najveća populaciona grupa, a potom i druge "manjinske grupe" po seksualnoj orjentaciji, nacionalnoj i rasnoj pripadnosti, a zatim i po religiji u zemljama Zapada gde je hrišćanstvo dominantna religija. Ovako pozicioniran, neo-marksizam je našao veoma širok auditorijum kome se obraća, i čije pozicije zastupa. Jedini koji ovim nisu obuhvaćeni su "ugnjetavači", tj. heteroseksualni beli muškarci, koji po njima drže sve poluge vlasti, koje im treba oduzeti radi dobrobiti ostalih. To će se izvršiti kroz afirmaciju "ugnjetenih" putem kvota koje će progresivno oduzimati moć, i uticati na smanjenje broja "ugnjetavača". Ova ideologija radi na preumljenju, promeni svesti tako da devojke postanu agresivnije, a momci mirniji, da se ženama "prava" proširuju a muškarcima smanjuju, da oni više ne smeju da se ističu u diskusijama i vode, već da vodjstvo mirno prepuštaju ženama. Feminizam uči devojke da mogu da se oblače i ponašaju provokativno kako god hoće, a momcima zabranjuje da to komentarišu ili na to reaguju, ženama dopušta da se oblače kao seksualni objekti, a muškarcima zabranjuje da ih tretiraju kao seksualne objekte. Politička korektnost uči muškarce da ne komentarišu i ne protive se onome što je suprotno njihovim interesima, da se o njihovim problemima ne sme govoriti, jer su samo žene ugrožene, samo one pate, stvara od njih "bele vitezove" koji će priskočiti ženi u pomoć bilo da je fizički ili verbalno u sukobu (nezavisno kako je do njega došlo) ili samo nije dovoljno "poštovana" od drugog muškarca, pri tome rizikujući svoj život za čast dame, koja je inače u svakoj drugoj prilici ravnopravna. Politička korektnost teroriše svakoga ko se ovoj ideologiji usprotivi, pa uz etiketu "mizoginije" muškarci gube posao, tribine o slobodi govora se zabranjuju, a svako mišljenje koje nije politički korektno naziva se netolerancija, govor mržnje, i potom sankcioniše. Feminističke NVO lobiraju i uspevaju da proguraju zakone kojima se višestruko uvećava progon muškaraca koji su u vezama i braku pod izgovorom "nasilja u porodici". Sa američkih i kanadskih univerziteta vidimo da će se to uskoro proširiti i na mladje muškarce koji nisu u vezi, pod optužbama za seksualno uznemiravanje i "silovanje" (što dolazi na isto, pošto se definicija nasilja i silovanja stalno proširuje do apsurda). U Americi danas morate od žene da tražite verbalnu saglasnost za snošaj neposredno pred isti (Affirmative Consent Standard), pošto ona uvek može da se predomisli i da vas naknadno optuži za silovanje, čak i u braku! Parola je "samo DA znači DA", odsustvo NE to NE znači, a na sva usta se govori o "kulturi silovanja", kao što se oni koji se protive ovom pruveličavanju nazivaju "opravdavači silovanja" (rape apologists). Nije ni čudo da se kroz "stvaranje nenasilnog društva", u nastaloj klimi nepoverenja i potencijalnih optužbi žene plaše "nasilja", a muškarci lažnih optužbi, i nepravdi nakon razvoda (u kojima im pristrasne institucije oduzimaju decu i imovinu), pri čemu se polovi udaljuju i približavaju istom polu, kao što će se i uvećati broj osoba koje se radi privilegija i opstanka deklarišu kao novi rodovi (trenutno je u Njujorku odobrena lista od 31 roda).

Sezona lova na heteroseksualne muškarce je otvorena, i neće se skoro završiti. Jedino pravilo je da nema pravila, tj. kao što Orvel reče "ništa nije bilo protivzakonito, jer zakona više nije bilo, ali ako bi ga uhvatili, mogao je prilično sigurno da očekuje smrtnu kaznu, ili u najmanju ruku dvadeset pet godina u logoru za prisilni rad". Teza je da će samo heteroseksualni muškarci nestati, a homoseksualni će u manjem broju uz žene preživeti jer će im biti dovoljni za produženje vrste (kroz veštačku oplodnju), a i mnogo su poslušniji. Danas vidimo trend feminizacije muškaraca, jer se radi na njihovoj pacifikaciji i pasivizaciji, posebno pred sopstvenim odnosno problemima roda, kao i u njihovom oblačenju, ponašanju, i interesovanjima. Dovoljno je zaći u delatnosti u kojima dominiraju feminističke studije roda (za sada uglavnom društvene nauke, kultura i umetnost), pa ćemo videti mladiće u tesnim pantalonama, sa prstenjem po rukama, i feminiziranim pokretima, glasom, i društvom. Često su depiliranih grudi, ledja, i ko zna još čega. Takva se slika propagira preko glavnotokovskih medija, primer je donji poster za najpoznatiji muzički festival u regionu:

Heteroseksualni beli muškarac je meta feministkinja, ljudi drugih boja kože i svih seksualnih manjina. On je patrijarh, dominantna figura, kao kralj u šahu, svi napadi su usmereni da se on obori. Radikalni feminizam je treći talas ovog pokreta koga su preotele lezbejke kao najradikalnije žene. Njima je heteroseksualni muškarac konkurencija za pozicije ekonomske i političke moći, kao i za seksualne partnerke, koje će većinom pripasti njima kada uspeju da eliminišu muškarce. Hetero muškarac je i moralna pretnja homoseksualnom muškarcu, jer ga podseća da nije standardan i da njegova seksualna praksa ne vodi produžetku vrste. Naposle, beli muškarac je trn u oku i crnom muškarcu jer je finansijski uspešniji, i kao takav konkurentniji za crne žene. Svi bi voleli da belom heteroseksualnom muškarcu vide ledja, da mu preotmu sve što je generacijama stvarao. Rodna ravnopravnost je novi način na koji se sada objedinjeni feminističko-LGBT front bori za dominaciju i prevlast, otimanje vlasti, imovine i dece, čak i partnerki od heteroseksualnog muškarca.

Inspiracije za pisanje često dobijam iz slučajnih susreta, ovaj put u galeriji u najužem centru Beograda sreo sam studentski par, mladić je imao nokte lakirane crnim lakom sa šljokicama. Kada sam ih pitao šta misle o feminizaciji muškaraca, on mi je neobično zrelo odgovorio: "Muževnost opada pri kraju svake civilizacije". Istini za volju, imao sam slična razmišljanja kada sam razmatrao zašto je feminizam najjači u Švedskoj, naknadnom proverom utvrdio sam da ta zemlja nije bila u ratu od 1814. godine, a sada je najstrastveniji zagovornik multikulturalizma i prijema tamnoputih migranata. Dosadili su Švedjankama bledi bivši Vikinzi, predugo su živeli u nenasilnom društvu.

Gledao sam video koji potpisuje lezbejska NVO Labris iz Beograda, i koji je kao i ostale njihove delatnosti finansiran preko Američke agencije za međunarodni razvoj USAID (kojoj je u Rusiji od septembra 2012. zabranjen rad). Video je edukacija o tome šta skraćenica LGBTIQA+ znači (to je jedina tema u videu koji traje 25 minuta, pa možete zamisliti sa koliko poetike i ideologije je to objašnjeno, a na dužinu je uticalo i što se koristi rodno senzitivan jezik sa obavezom upotrebe iste imenice i u muškom i u ženskom rodu). Preporučeno je štivo za one koji su zaostali na terminu LGBT, a on je, kao što vidite, već prevazidjen (kliknite na donju sliku da pogledate video). U videu se objašnjava kako su pomenute grupe marginalizovane od strane patrijarhata, umesto činjenice da su na margini zbog malog broja pripadnika. No mali broj pripadnika nije prepreka da lobi koji ih zastupa bude bučan, posebno kada ima tako jake sponzore. Umirujući glas aktiviskinje koja nam lagano priča ovu priču, su me opustili do te mere da sam u jednom trenutku doživeo Eureka momenat - shvatio sam gde sva ova aktivnost ide. Prisetio sam se otomanske okupacije Bosne, i nastanka velike muslimanske populacije. Poznato je da Bošnjaci nisu Turci, već pravoslavci i ostali koji su radi privilegija (poreske olakšice, napredovanje u službi) primili islam. Slično se dešava, tj. planira za multikulturno društvo, gde će "marginalizovane" grupe uživati specijalne pogodnosti, preferencijalni tretman, kvote za zapošljavanje, ili kako god želite da nazovete te povlastice i privilegije. Kao i sa religijom, dovoljno je da prihvatite novu, formalno se konvertujete, što će za posledicu imati smanjenje broja pripadnika grupe kojoj ste pripadali, a povećanje grupe u koju ste prešli. Kako vam LGBTIQA+ nudi 7+ mogućnosti, izbor je širok i lak. Za desetak ili dvadeset godina kao heteroseksualac biće veoma teško da se zaposlite, što će dodatno smanjiti vašu mogućnost za produženje vrste i propagaciju heteroseksualnog opredeljenja, ali ako se deklarišete kao jedan od 7 ili više "marginalizovanih" rodova, posao i "produženje vrste" (kroz usvajanje ili surogatstvo) vam je zagarantovano.

Napraviću prelaz sa drugog na treći primer transkriptom uvodnog dela gornjeg videa: "Patrijarhat definišemo kao društvenu zajednicu u kojoj se strikno poštuje tradicija i muški princip, i prednost daje starijem muškarcu". Da se kod nas situacija kreće u suprotnom pravcu mogu da lično posvedočim nemilim dogadjajem koji mi se desio pre neki dan: ušao sam u autobus u kome je većina sedišta bila zauzeta, iako nije bilo puno ljudi koji su stajali. Uočio sam sedište na kome stoji poluprazan ranac pored mladića pored prozora koji je jedva bio punoletan. Izgledao je kao Sirijac, tamne kože i brade od 4 dana, ali ne romskih crta lica. Pitao sam da li može da se sedne, i on je tek tada uzeo ranac u krilo. Stanicu kasnije, čim je autobus krenuo, napravio je pokret da želi da izadje, i ja sam mu rekao da i ja izlazim, misleći čemu žurba, izlaz je blizu, a gužve nema. Na to mi je mladić tri puta mladji od mene, na perfektnom srpskom odbrusio: "Šta me briga što i Vi izlazite". Propustio sam ga da izadje i ponovo seo jer je do stanice bilo još bar 200 metara. Izašao sam iz autobusa, i bio potrešen nepoštovanjem, a možda i nečim drugim što je mladić u sebi nosio.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska
www.facebook.com/glaszamuskarce
www.facebook.com/groups/glaszamuskarce