Ka manifestu maskulizma

Muškarci svih zemalja, ujedinite se!

Maskulisti s prezirom odbijaju da kriju svoje poglede i namere. Oni izjavljuju otvoreno da se njihovi ciljevi mogu postići samo rušenjem poretka u kome su muškarci eksploatisani i diskriminisani, i gradjenjem budućnosti u kojoj će nastati istinska ravnopravnost, ili jednakost, polova. U ovoj borbi muškarci, dečaci i poštene žene nemaju šta da izgube sem svojih okova. A dobiće čitav svet.

Da li bauk maskulizma kruži svetom? Ne još, ali svi su uslovi da počne u skoroj budućnosti, čim se pokreti i organizacije za prava muškaraca, porodice i dece ujedine u front suprotstavljen trenutnom zaletu radikalnog feminizma. Jer mora se brzo, i radikalno, delovati dok situacija ne izmakne kontroli kao u skandinavskim zemljama koje su postale bastioni feminizma i ginocentrizma. Osnovna ljudska prava muškaraca odavno su ugrožena, posebno u braku i starateljstvu nad decom po razvodu, gde pod izgovorom zaštite žena i dece, znatno povećana ženska prava dovode do grube diskriminacije muškaraca i očeva, a deca odrastaju odvojena od njih, što je nasilje nad decom sa posledicama koje su već dokumentovane istraživanjima.

Baukom se opisuje kada vas neko nečim plaši, a to su ovde protivnice ravnopravnosti, koje se samo pretvaraju da su borci za nju - feministkinje. Njihova taktika borbe protiv opozicije počinje sramoćenjem kroz etiketiranje - sve koji prozru njihovu borbu za privilegije i političku moć one nazivaju ženomrscima (mizoginima), da bi izazvale zaštitničku reakciju neobaveštenih i neopredeljenih muškaraca i žena. Kao uzvik "lopov", ili "silovanje", one zovu u pomoć naivne ili plaćene bele vitezove da ih zaštite od prozivanja. Maskulisti će morati da dugo i uporno rade na obrazovanju masa da prepoznaju lažne pozive "nezaštićenih", i da na njih počnu da ne reaguju. Duga će biti i borba za izlazak na svetlo dana u klimi u kojoj se o feminizmu ne sme raspravljati, niti on dovoditi u pitanje. Zadatak maskulista je da pričama o bauku maskulizma protivstave manifest samog pokreta, a ovo je njegova najava.

U tu svrhu sastaće se u Beogradu maskulisti najrazličitijih narodnosti i sastavili manifest, koji će se objaviti na srpskom i svim jezicima sveta, i u elektronskom obliku razaslati širom interneta za sve da pročitaju, i po njemu postupe. Jer kao što je nekada rečeno, nije suština u tome da se svet samo tumači, već da se radi da bi se on promenio.

Istorija svakog dosadašnjeg društva je istorija klasnih borbi. Muško - ženski sukob, odnosno borba za prevlast, je klasna borba 21. veka. U njoj muškarci drže većinu finansijskih resursa, a žene reproduktivni potencijal vrste. Čini se da su žene u prednosti jer mogu da dobiju, otmu ili naslede mušku imovinu, dok ovi ne mogu da radjaju, no i to će se u bliskoj budućnosti promeniti razvojem veštačke materice. Patrijarhat je bilo uredjenje u kome su muškarci imali vodeću ulogu na bazi svoje snage, hrabrosti, radinosti i stvaralaštva. Sa emancipacijom žena, one traže ravnopravno učestvovanje u političkoj i ekonomskoj vlasti, ali na bazi rodne promocije, a ne jednakog doprinosa. Socijalnom inteligencijom i inženjeringom one pokušavaju da sa manje rada za par decenija osvoje sve ono što su muškarci sticali milenijumima. Taj brzi uspon na vlast one ostvaruju kroz feminističko organizovanje i pozivanje na neravnopravan položaj. Zahtev za ravnopravnost često je samo izgovor i prva faza borbe za prevlast, pa uvek treba biti obazriv i skeptičan. Kombinuju privilegije i mušku zaštitu iz patrijarhata, sa pravima dobijenim primenom feminizmom izlobiranih zakona koji ih favorizuju kao klasu. To se sve odvija pred uspavanim očima muškaraca, koji se bude tek kad je već kasno, kada im žene pri razvodu otmu decu i imovinu, dok ostali još žive u blaženom neznanju šta se dešava ovim drugima. Solidarnost, socijalno organizovanje i saradnja, koje karakterišu žene, nisu jače strane muškaraca naviknutih na ekonomsko i naučno organizovanje, konkurenciju, i preduzetničku borbu svako za sebe. Muškarci su milenijumima bili u poziciji, i učeni da vode računa o ženama i deci, što je bilo uredu dok su ove obaveze pratili autoritet, vlast, i, kako bi feministkinje rekle, veća prava. Danas kada se prava izjednačuju, trebalo bi da se muške obaveze smanjuju, no nije tako. Radikalni feminizam ide u pravcu proširivanja muških obaveza, a smanjivanja prava, što je zapravo klasna eksploatacija. Jasno je da povratka na staro nema, patrijarhatu je već odzvonilo, pa muškarci moraju da sa ženama dogovore novo uredjenje medjusobnih odnosa, ali bez feminizma koji im drži nož pod grlom.

Maskulisti su borci za istinsku ravnopravnost polova, muška avangarda i protivteža feministkinjama koje su uspele da klatno odnosa medju polovima izbace iz ravnoteže. Oni su najsvesniji deo klase, i branioci od pada u totalno ropstvo kakvo postoji kod insekata gde mužjaci služe kao radnici i ratnici svojoj ženki matici.

Model uredjenja odnosa polova koji već postoji zove se Brak kolega (Shared earning/shared parenting marriage), u kome se partneri od samog početka dogovore da će da dele odgovornost zaradjivanja novca, brige oko dece i kućnih poslova, kao i provodjenje slobodnog vremena. Istraživanja su već pokazala da je ovaj model superioran u odnosu na tradicionalni patrijarhalni brak, i po zadovoljstvu partnera, napredovanju dece i manjem broju razvoda. Naravno, ovo treba da bude praćeno zakonima čija primena ne diskriminiše na bazi pola, kako je danas, a maskulisti su garda koja će da brine i nadgleda da se to ostvari.

Ovo fantastično slikanje budućeg društva nastaje u vreme kad je maskulizam još krajnje nerazvijen, kad, dakle, i sam još fantastično shvata svoj sopstveni položaj, nastaje iz njegovih prvih težnji ka opštoj promeni društva koju naslućuje.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs
prvi srpski veb sajt o pokretu za muška prava