Štrojenje muškaraca

"Član 49: Ciljevi programa za rad sa učiniocima nasilja su da: 1. učinioci nasilja usvoje nenasilno ponašanje u medjuljudskim odnosima, i 2. se spreči ponavljanje krivičnog dela, naročito dela seksualnog nasilja". Za one koji misle da su pogodili da je ovo deo već notornog novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je u Srbiji počeo da se primenjuje 1.6.17, ili nekog ranijeg krivičnog zakona koji sankcioniše seksualno nasilje, moram da kažem da su se prevarili. Ovaj član je zapravo iz Nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu RR), koji je deo orvelovskog seta novih zakona koji nam dolaze sa Zapada. Pitanje koje se nameće je šta program rada sa učiniocima nasilja radi u ovom zakonu koji se prema nazivu treba baviti ravnopravnošću polova (odnosno proširenoj / konstruisanoj definiciji istih - "rodova")? To, naime, uopšte nije slučajno, jer ovaj zakon nema veze sa ravnopravnošću, već sa feminističkom opsednutošću prikazivanja heteroseksualnog muškarca kao seksualnog grabljivca, a žene kao njegove žrtve, pa teme o rodno zasnovanom nasilju i nasilju prema ženama (izdvojeno kao zasebna tema koja se razlikuje od ove prve?), i njihovoj prevenciji i kažnjavanju imaju značajno i opsežno mesto u ovom zakonu. Ovim još jednom postaje jasno da se radi o zakonu za progon tradicionalnih muškaraca, još jednom u nizu feminističkih zakona koji će ih uštrojiti, i od njih napraviti male mace u službi i za razonodu žena. Podsetimo se koji je cilj kastracije (u narodu "štrojenja") muških svinja: "da ne gube energiju za proizvodnju semene tečnosti i da ne nasrću jedni na druge i na svoje sestre iz obora, već da svoju budućnost obezbede u sušarama, hladnjacima i tiganjima", slično je i za muškarce Homo Sapiensa - da postanu poslušni radni i seksualni robovi matrijarhata.

Preumljenje muškaraca deo je feminističkih Kritičkih studija maskuliniteta, pravca koje su one u okviru svoje teorije pokrenule da se muškarci ne bi dosetili i pokrenuli svoje maskulističke ili muške studije nakon 25 godina postojanja ženskih odnosno rodnih studija. Sama promena naziva sa ženskih na rodne studije, a potom i uvodjenja kritičkih studija maskuliniteta, pokazuje kako radikalni feminizam pokušava, i dobrim delom uspeva, da se predstavi kao neupitna teorija i socijalna praksa koja obuhvata sve širi spektar poklonika i korisnika, pretendujući da "rešava njihove probleme": pre 25 godina to su bile "ženske studije", onda su u njih ubačeni i predstavnici seksualnih manjina (LGBT) i nacionalnih / rasnih manjina (Romi, izbeglice, i ostale "ranjive" populacije) čime su napredovale u "rodne studije", da bi potom počeli da "rešavaju" i "probleme" muškaraca, i njih uključili u svoje studije (inicijalno u njihovim redovima to su gej muškarci, no ozbiljni napori i ulaganja se čine i na preumljenju heteroseksualnih).

Profesor Jeff Hearn na konferenciji "Rodna ravnopravnost u visokom školstvu" na Pravnom fakultetu u Beogradu nam je 20.10.17. približio koji su pravci i ciljevi kritičkih studija maskuliniteta. Ovaj deklarisani homoseksualac starije generacije, sa preko 20 godina iskustva u rodnoj politici, bio je jedini od predavača koji je podelio slušaocima štampane materjale predavanja, i jedini koji nije ženskog pola. Iz predavanja smo videli da su ciljevi rodne politike postavljanje kvota za (redukovano) učešće muškaraca u rukovodjenju (što je napredna verzija rastućih kvota za učešće žena), promena ponašanja muškaraca kod kuće (veće uključivanje u domaće i roditeljske obaveze), finansiranje ravnopravnog učešća žena iz državnog budžeta, regrutovanje muškaraca koji će pomagati, a ne kočiti primenu RR, i pronalaženje privremenih rešenja za teškoće na tom putu (osvajanja vlasti, moj komentar). Da bi se ovi ciljevi postigli treba raditi na "vaspitavanju" muškaraca: da se ne bave stalno "rešavanjem problema", da ne dominiraju u diskusijama i brane svoj stav, DA NE IZBEGAVAJU OSEĆANJA, da ne koriste seksualnost da manipulišu ženama (šta god to značilo, kada znamo da je u stvarnosti upravo obrnuto), da ne govore u ime drugih, da ne budu kritični, da budu dobri slušaoci, da pružaju podršku, da se opuste i ne nude rešenja, DA NE DISKUTUJU NA SVAKU TEMU, da ne nipodaštavaju ostale, i DA PREKIDAJU UGNJETAVAČKE TENDENCIJE OSTALIH (MUŠKARACA). Sa ovim poslednjim dolazimo do termina "beli vitez", ili muški feminista.

U toku je obuka "belih vitezova" za "zaštitu žena", a protiv muškaraca koji ne poštuju političku korektnost i osvojene privilegije žena. Borba za privilegije se nastavlja, i nove ne zamenjuju stare, već se akumuliraju. Emancipacija žena nije ukinula privilegije koje su žene imale u patrijarhatu, samo ih je proširila, tj. danas su žene ravnopravne sa muškarcima, a istovremeno i privilegovane. Dok su u patrijarhatu Bonton (pravila lepog ponašanja), fizička zaštita i finansijsko izdržavanje žene bili kompenzacija za njihov nejednak položaj u odlučivanju i vrhovima političke i ekonomske moći, danas se sve to propagira uz ravnopravnost žena, čineći da muškarci postaju diskriminisani i obespravljeni: oduzima im se politička i ekonomska moć, autoritet u domu i na poslu, ali im se prava u drugim oblastima (porodičnoj i roditeljskoj) nisu povećala, dok se obaveze povećavaju. No vratimo se na konkretnu obuku. Kursevi koje finansiraju skandinavske države, lideri u uvodjenju matrijarhata, organizuju NVO u Srbiji (pogledajte http://e8.org.rs/) sa ciljem regrutovanja, obuke, a potom i zapošljavanja "belih vitezova", koji su predvodnica, i model kako bi muškarac u budućem matrijarhatu trebao da se ponaša, da štiti žene svojim životom, suprotstavlja se ostalim muškarcima u zaštiti ženskog privilegovanog položaja, i naravno radi na poslovima koji zahtevaju konkretno, a ne samo ideološko obrazovanje. I sami zahtevi da se žene sve većim kvotama uvode u tehničke nauke, nije u cilju njihove ravnopravnosti sa muškarcima koji su ovim oblastima dominirali od njihovog nastanka, već da dobiju diplome i plate jednake sa njima, a da rade na rukovodećim pozicijama i upravljaju muškarcima koji će zapravo obavljati sav rad kao i do sada.

Preumljenje muškaraca se uvodi i u školske programe, u modu kroz androginu odeću, u kulturu kroz filmove u kojima su ženski likovi podjednako hrabri, snažni, agresivni i uspešni kao i muški, a posledica je feminizirano ponašanje mladića, njihovo ophodjenje prema ženama sa puno uvažavanja i iz inferiornog položaja onog koji ništa ne sme (ni da ih gleda, ni da verbalno komentariše) dok je devojčicama i ženama sve dopušteno (provokativno oblačenje i ponašanje, a na drugoj strani agresivnog spektra i verbalno i fizičko nasilje nad muškarcima). Definicija seksualnog uznemiravanja kao i kazne za isto se progresivno, korak po korak (kao u kuvanju žabe), proširuje i povećavaju, čineći od muškaraca uštrojena i psihološki kastrirana bića, verovatno da bi se kompenzovala ženska, po Frojdu, "zavist prema penisu". Očekivani, i od feministkinja priželjkivani, agresivni odgovor muškaraca srednje generacije je posledica njihovog sve većeg saterivanja u ćočak, od strane žena, institucija i zakona, odakle oni brane poslednje ostatke svog ljudskog dostojanstva, bivajući proglašeni za monstrume i nasilnike. Tako se žrtva proglašava nasilnikom, a nasilnik žrtvom, tipično orvelovsko suprotno značenje poznatih termina (https://amara.org/sr/videos/7jAhXuc2EJJI/info/what-orwellian-really-means/ , izaberite Serbian titlove).

Komunizam se urušio posle 70 godina vlasti, isto će biti i sa kulturnim marksizmom (koji sada nastupa u formi radikalnog feminizma, RR i političke korektnosti). Tužna stvar je što će, dok se to ne desi, više generacija proći kroz diktaturu, a potom i teror, i milioni ljudi (uglavnom muškaraca) platiti glavom. U odsustvu ratova, muškarci će stradati "u miru"! Ovo što živimo je priprema Matrijarhata, podsetimo da je Manifest Komunističke partije napisan 1847, ostvaren tek 1917. oktobarskom revolucijom u Rusiji, nakon čega je ova ideologija vladala do kraja 1980tih. Kulturni marksizam ne ide na revoluciju, već na progresivno, korak po korak, preumljenje društva, uz sankcionisanje politički nepodobnih / nekorektnih / neposlušnih. Narednih 100 godina se muškarcima crno piše, dok se ne probude i ponovo ne uzmu svoju sudbinu u ruke. Osim ako nas Tramp i Putin, ili III svetski rat, ne spasu.
 

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska
www.facebook.com/glaszamuskarce
www.facebook.com/groups/glaszamuskarce