Konačno rešenje za harmonične odnose među polovima

Znam da ćete od mene očekivati tvrdi maskulištički stav da se rat polova može završiti samo našom pobedom, i zamenom nesavršenih žena inteligentnim androidnim seksi roboticama, i razvojem tehnologije nazvane "Veštačka materica" (pandan Veštačkoj inteligenciji u roboticama) za radjanje dece. Međutim danas, na dan Sv. Valentina, ću izneti humaniji pristup - razumevanje problema koji je do rata i doveo, ili bar onaj koji moramo primenjivati do razvoja navedenih tehnologija ;-)

Nisu žene tako loše kao što nam se ponekad čini. Problem je što su one više emotivne i intuitivne, a muškarci više racionalni i analitični, što je posledica evolucije, i različitih aktivnosti kojima smo se stotinama hiljada godina bavili, i tako formiranih polnih uloga. Naravno, različite polne uloge su postojale i u evolutivno prethodnim vrstama, ali su se kod ljudi dodatno usložnile, kao i sve u vezi sa nama. Da objasnim: muškarci su se bavili lovom, gde je koncentracija bila na tehnici, strategiji, i nadasve oružju koje je trebalo prvo konstruisati, potom upotrebiti, a onda poboljšavati kroz nebrojene iteracije, dok su žene svoju moć zasnivale na društvenom delanju, odnosima u okviru grupe, i biološkoj funkciji produženja vrste. Zbog ovih različitosti, koje su uslovile različite načine razmišljanja, ili donošenja odluka, se često ne razumemo, i sukobljavamo. Ponekad smo toliko racionalni da njima izgledamo bezosećajni i grubi, a one su toliko emotivne i neracionalne da ih nazivamo glupim. Nešto što njima izgleda kao nepravda, lako je racionalno objasniti, ali to ne prihvataju, ponekad jer im ne odgovara. Feminizam to zloupotrebljava, i umesto da miri, i upućuje na mogućnost saradnje, on suprotstavlja i svađa. Možda je to zato što kao ženska ideologija emotivno gleda na realnost, a možda jer žele na lak način da osvoje moć. Istina je tu između naivnosti i zle namere, gde dolazimo do sedam smrtnih grehova i nesavršenosti ljudske prirode, i nesposobnosti ili odsustva želje i motivacije da se individualno promenimo, ili da "prirodu" iskreno popravimo na nivou vrste. Filozofi su u tom smislu izmislili etiku i moral, ali nijedna ideologija ga nije do kraja sprovela. Stoga vidim rešenje u dva pravca, jedan trajni, a drugi privremeni, mada će možda ova dihotomija još dugo biti potrebna i istovremeno prisutna:

Prvi je da žene i decu (jer se radi o istom, pred-racionalnom pogledu na realnost) POSTEPENO I STRPLJIVO učimo racionalnom rešavanju problema i pogledu na život, kao i da ih upućujemo na odgovoran stav prema sebi i drugima. Nažalost, takvo vaspitanje ili promena svesti ne može se izvršiti individualno, u okviru jedne porodice, jer ona ne postoji u vakumu već u društvu, pa vaspitanje mora biti na nivou društva, kako su i sve prethodne ideologije pokušavale. Ovo je spor proces, ne kažem da će biti potrebne stotine hiljada godina koliko su se formirale razlike koje želimo da nestanu, ali svakako se ne može na silu uvoditi kako to radi radikalni feminizam (RF), jer kao što uči narodna mudrost: "što je brzo, to je i kuso". Kada autobus naglo zakoči, nema neozledjenih, oni koji sede u pravcu vožnje poleteće napred i sudariti se sa onima koji sede suprotno pravcu vožnje. Isto je i sa naglim promenama unapred, tj. ubrzanjima koje diktira RF u svom maršu ka (totalitarnoj) vlasti: podjednako će biti oštećeni i muškarci i žene.

Drugi pravac je da im za sve to vreme pružamo ono što im emotivno treba da bi bile srećne, a to je da ih očaravamo, i rešavamo sve probleme i želje nekom magijom, kako to njima izgleda, a zapravo racionalnim razmišljanjem i delanjem. Ženama treba ispuniti sve senzualne i materjalne želje, u okviru mogućnosti, pa i preko njih, korišćenjem svih raspoloživih sredstava i tehnika, sa lakoćom mađioničara, žonglera i akrobate. Ono što je teško, predstaviti da sa lakoćom rešavate, iako iza toga stoji dosta vežbe, minulog i trenutnog rada. Tu dolazi do izražaja muška kreativnost, no to nisu ljudi izmislili, postojalo je i kod ptica, a sigurno i kod drugih vrsta - radi se o udvaranju, tj. zavođenju. Evo kako to ptice rade, a videćete da se 1 : 1 može preslikati i na čoveka:

1. pevanje, gde složenost pesme, variranje različitih pesama koje jedna ptica može da proizvede, pomažu u "reklamiranju" zrelosti i inteligencije mužjaka. Kod nekih vrsta ptica pevaju uglavnom mužjaci, dok kod drugih ptice pevaju u duetu u okviru rituala udvaranja. Naravno, kod ljudi je to razgovor.

2. atraktivan spoljašnji izgled, kitnjasta boja perja mogu da ukažu na jačinu i zdravlje ptice oglašavajući na taj način pogodnost kao partnera. Kod čoveka to je odeća, šminka.

3. ples, pokreti tela ptica uključujući naklone, lepetanje krilima, zabacivanje glave, često su deo rituala udvaranja. Kod mnogih vrsta, mužjak izvodi ples dok ga ženka pažljivo posmatra, dok kod nekih ženka i mužjak izvode zajednički različite pokrete. Kod ljudi: striptiz i salsa ili tango.

4. dodirivanje - bliski kontakt između mužjaka i ženke može biti deo rituala udvaranja i pomoći u smanjivanju agresije između njih.

5. hranjenje - nuđenje hrane je takođe često jedan od rituala koje ptice koriste prilikom udvaranja. Mužjak može ženki doneti insekta ili manjeg glodara, pokazujući joj na taj način da nije samo sposoban da nađe hranu, već je i spreman da zajednički podeli hranu i brine se o potomstvu. Restorani su ljudska verzija ovog udvaranja.

6. graditeljstvo - neke ptice mužjaci privlače partnerke pokazujući im svoje veštine građenja gnezda, njegovog ukrašavanja kamenčićima, mahovinom, različitim biljkama kako bi ga učinili aktraktivnijim. Ženka zatim odabira gnezdo koje joj se svidi, a slično je i kod ljudi sa stanovima i kućama.

Kao posledica uspešnog zavođenja nastaje zaljubljivanje, a krajnji domet je seksualni čin i produženje vrste. I mužjak i ženka izvode određeni ritual koji uzbuđuje partnera, i privodi ga svrsi. Žene to čine oblačenjem i njegovom redukcijom, ponašanjem koje je ljubavna predigra, a muškarci prikazivanjem finansijskog potencijala za budući život nakon oplodnje, i zavodljivim ponašanjem - ugađanjem, kavaljerstvom, plesom, ... Žene traže zaštitu, fizičku, materjalnu, od rada, i luksuz u socijalnom smislu, prestiž koji će im muškarac obezbediti, ili njihovim jezikom: "da im ostvari snove". Da li udaljavajući se od patrijarhata idemo ka više ravnomernim polnim ulogama u profesionalnom i privatnom životu, podeli odgovornosti, i racionalnijem pristupu životu i problemima koji nosi? RF se formalno za to zalaže, ali u primeni vidimo da one traže samo više moći i rukovodećih pozicija, a ne ravnomernost u teškim i rizičnim poslovima, što je u najmanju ruku licemerno. Na muškarcima i maskulističkom pokretu je zadatak da razotkrivaju obmane RF-a, i zahtevaju da žene sa povećanim pravima prihvataju i veće odgovornosti, umesto da insistiraju samo na privilegijama.

Muškarci su skloni da udvaranje ograniče na inicijalno osvajanje žene, a kasnije je uzimaju zdravo za gotovo, tj. očekuju racionalno partnerstvo i obostrani rad na zajedničkim poslovima kuće i porodice. U toj racionalnosti se i kriju kasniji problemi, jer podsetićemo na tezu sa početka, žene nisu racionalne, bar ne koliko su muškarci. Žena želi da zaljubljenost i san traju zauvek, a za muškarca je ta opsena samo privremena. Zato je važno da nikada ne gubite kontakt sa ženom, taktilni, senzualni, i verbalni. Uvek razgovarajte, dogovarajte se, samo kada je neophodno objašnjavajte i savetujte. One ne vole savete jer se onda osećaju inferiorno, najbolje je da ih uvijete u formu dijaloga, gde ćete ih navesti da urade kako bi im savetovali. Neka bude predlog, motivacija za akciju, a ne objašnjenje, savet i nalog. Sofisticirajte se u komunikaciji, i ne dopustite da lopta padne na zemlju, jer tada je igra završena - morate tražiti novog partnera, oživljavanje veze je moguće samo ako je kratko prekinuta. Ako ste bili nesmotreni, opušteni, tvrdoglavi i dopustili da odsustvo kontakta (seksualnog, emotivnog, finansijskog, kako god ga nazvali) ili konflikt predugo traje, vek veze je prošao.

Za dugu vezu je pored gornjeg potrebno izabrati partnera čije želje i potrebe možete na duži rok ispunjavati, a da to važi i u drugom smeru, da ste intelektualno, obrazovno, socijalno i akademski kompatibilni, da se uklapate po temperamentu i donekle interesovanjima, da potičete iz iste vrste primarne porodice (tradicionalne, patrijarhalne, moderne, jednoroditeljske, ili kakve već postoje), da se slažete po religijskim, političkim ubedjenjima, i da imate slična očekivanja od zajedničkog života, ili barem ona koja jedno drugom možete ostvariti. Da ste kompatibilne gradje, visine, godišta, ... Kada bolje, zapravo ovako, pogledate, izbor idealno prilagodjenog partnera je nemoguća misija, ali treba ići kroz život otvorenih očiju, i znati gde koja vrata vode. I naravno, izbegavajte lenje, gramzljive, površne i egocentrične devojke, sem ako i vi niste takvi.

Uz sve ovo i par konkretnih saveta: uvek imajte odstupnicu, odnosno ne pozivajte ženu da živi u vašem stanu, jer ju je posle teško isterati, a i pristrasni zakoni je štite, iznajmite stan, a svoj izdajte, to je mala petljancija ali veliko osiguranje da neće da se polakomi i namesti vam prijavu nasilja u porodici, udaljavanje iz stana i zabranu prilaska (svom stanu, ne njoj). Decu imajte samo ako ste APSOLUTNO sigurni da loptu možete održavati u vazduhu, odnosno tanjire vrteti na štapu, bar još narednih 20 godina. Sada kliknite na donju sliku da vidite kako danas simbolički izgleda život uspešno oženjenog muškarca, i zašto on traje u proseku 5 godina kraće nego život uspešno udate žene:

Biće mi drago ako sam ovim objašnjenjima pomogao mladjim, i manje iskusnim muškarcima, da ne naprave standardne greške. Pročitajte sa pažnjom, detaljno, i povremeno ponovo, jer "repetitio est mater studiorum". I srećan vam Dan zaljubljenih!

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska