Kvote i druga rešenja za starateljstvo očeva po razvodu

Uvodjenje kvota je najbrži način za bar privremeno rešavanje diskriminacije očeva u postupcima dodeljivanja vršenja roditeljskog prava (skraćeno: dodeljivanje "starateljstva") nad decom po razvodu.

Objašnjenje diskriminacije, iz predloga koje je autor podneo na nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u javnoj raspravi decembra 2017: "Prema muškarcima se decenijama vrši višestruka, ponovljena i produžena diskriminacija, koja je definisana članovima 4, 5, i 6 Zakona o ravnopravnosti polova iz 2009. godine, tj. nejednako postupanje, davanje prvenstva u dodeljivanju vršenja roditeljskog prava majkama (u 90% slučajeva), koje ima za posledicu da grupi oteža, ugrozi, ili onemogući uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u porodičnoj oblasti. Nad njima se sprovodi i posredna diskriminacija, što je svako neopravdano razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje kojima se u istoj ili sličnoj situaciji grupa lica, na osnovu pola kao ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj, vršenjem radnje (dodeljivanja vršenja roditeljskog prava) koja je prividno zasnovana na načelu jednakosti i nediskriminacije. Ograničavanje pristupa ocu, kao posledica zloupotrebe samostalnog vršenja roditeljskog prava često dovodi do trajnog otuđenja između deteta i oca, što je najbrutalniji oblik nasilja prema detetu sa trajnim psihološkim i socijalnim posledicama po njega, koje je u suprotnosti sa pravima deteta na oba roditelja prema povelji UN".

Moguća rešenja za navedenu diskriminaciju / problem:

1. Uvodjenje u Porodični zakon / Gradjanski zakonik zajedničkog starateljstva kao obaveznog ukoliko su oba roditelja zainteresovani i podobni za vršenje roditeljskog prava, a u odsustvu dokumentovanog nasilja u porodici.

2. Uvodjenje instrumenta predbračnog ugovora (koji se može potpisati i menjati uz saglasnost oba roditelja i nakon rodjenja deteta) koji bi pored dogovora o podeli imovine sadržavao i sporazum (budućih) roditelja o podeli roditeljskog prava po eventualnom razvodu.

3. Otklanjanje uticaja feminističkih NVO, institucija i stranih vlada na mišljenja i odluke Centara za socijalni rad (CSR), odnosno vraćanje nepristrasnosti u najboljem interesu deteta, jer znamo da su trenutno njihova mišljenja tipska i automatski favorizuju majku. Najbolji interes deteta bolje definisati, i u njega uneti, pored emotivnog odnosa deteta prema roditeljima i izjave sa kime bi želelo da živi, nepristrasno ocenjene socijalne, intelektualne i finansijske uslove koje nudi svaki roditelj ponaosob. Uz odbacivanje rodnih stereotipa po kojima je majka primarni roditelj, objektivno procenjivati uključenost oca u podizanje i vaspitanje deteta do razvoda, kao i potencijale koje mu nude jedan i drugi roditelj po razvodu.

4. Uvodjenje kvota za starateljstvo za manje zastupljeni pol (očeve) u Zakon o rodnoj ravnopravnosti:

-----------  Naziv i broj člana u tekstu Nacrta zakona i predlog za izmenu koju je autor podneo u javnoj raspravi decembra 2017:  -----------

V OBLASTI U KOJIMA SE ODREĐUJU I  SPROVODE POSEBNE MERE ZA OSTVARIVANJE  I UNAPREĐIVANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI

6. Rodna ravnopravnost u oblasti porodičnih odnosa

Član dodati posle člana 42, a pre 43.

Osnovni sudovi pred kojima se razmatraju parnice radi dodeljivanja vršenja roditeljskog prava po razvodu ili prekidu vanbračne zajednice, dužni su da preduzimaju posebne mere kojima će se postupno obezbediti najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola u dodeljivanju vršenja roditeljskog prava.

----------------------------------------------  razmatranje mogućih rešenja  --------------------------------------------

Izmene i dopune zakona su dugotrajne i neizvesne, pa rešenje broj 1 i 2 nisu najbrža, a nema ni političke volje ni jačih pritisaka da se one donesu. Rešenje broj 3 je neostvarivo dogod smo na putu priključenja EU, pošto je njihova agenda zaštite žena u osnovi feministička, koja za žene traži stalno nove privilegije, bez napuštanja onih osvojenih u patrijarhatu, što je stvarna definicija lažne rodne ravnopravnosti.

Ostaje rešenje br. 4, koje pored toga što je proceduralno najlakše (dodavanje samo jednog člana u Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će verovatno uskoro ući u skupštinsku proceduru), ima i pozitivan uticaj na smanjenje broja razvoda brakova. Ovaj predlog može da bude samo privremeno rešenje, a kvote za muškarce treba da postoje dogod postoje i one za žene, ili se ne nadje bolje rešenje (gorepomenuto 1 i / ili 2).
 

Obrazloženja u vezi sa kvotama za očeve:

1. Uvodjenje kvota bi bio privremeni korak da se očevima ojača pregovaračka pozicija, a i znatno bi pozitivno uticale na održanje zajednice braka, jer kada žene više ne bi bile sigurne da im automatski sleduje starateljstvo, stan i alimentacija po razvodu, već da bi bile u poziciji da one plaćaju alimentaciju i nevidjaju decu, mnogostruko redje bi se odlučivale na razvod, i bile bi mnogo saradljiviji partneri. Kvote kao brana od razvoda, i nešto što ubedjuje žene da saradjuju u porodici JESTE NAJBOLJI INTERES DETETA, jer je u braku zajedničko starateljstvo već postignuto!

2. Zajedničko starateljstvo jeste najbolje rešenje i za dete i za razvedene roditelje jer smanjuje njihov pojedinačni angažman u odnosu na samostalno starateljstvo, i tome treba težiti, no očevi koji prema kvotama dobiju samostalno, lako ga mogu neformalnim dogovorom sa majkom pretvoriti u de fakto zajedničko, pa je i to postignuto. Za dete je najbolje da po razvodu ima podjednak kontakt i podršku oba roditelja, pokazale su mnoge naučne studije u zemljama gde se zajedničko starateljstvo primenjuje.

3. To što se naši uzori sa Zapada nisu setili kvota za očeve, ne znači da ova ideja nije dobra, posebno u okolnostima u kojima se nalazi Srbija (skoro 20 godina uspona na vlast feminističke ideologije). Glavni razlog što Elam, Farel ili Džordan nisu predložili kvote za starateljstvo očeva je što u Americi i Kanadi ne postoje kvote za zapošljavanje žena, posebno ne na rukovodećim mestima. Svakako da ove dve zemlje nemaju Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a kamoli da pomišljaju da ga nameću privatnim poslodavcima pri zapošljavanju. Ako imaju preferencijalni tretman rasnih i nacionalnih manjina pri upisu na fakultete ili zapošljavanje u javnom sektoru, on ne važi za žene jer one nisu manjinska grupa, i ni u kom slučaju nije na nivou i u opsegu kako se sprovodi u Srbiji, a znatno proširuje nacrtom Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Evo i dokaza iz  verodostojnog izvora (USnews, od pre godinu dana), kao i mapa iz drugog članka (sve ih možete naći guglovanjem pojma "gender quotas", "gender equality"): https://www.usnews.com/opinion/civil-wars/articles/2017-02-21/the-us-should-consider-gender-quotas-to-increase-women-in-politics

4. Namera u traženju kvota je da iskoristimo momenat kada se raspravlja o nacrtu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji će muškarcima doneti mnogo štete, a nijednu korist (jer je nastavak Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i proširenje i povećanje kvota za žene iz Zakona o ravnopravnosti polova iz 2009), pa da i mi dobijemo nešto za nas. Složićete se da je 40% u ruci, bolje nego 50% na (vrlo visokoj) grani, a trenutno imamo 10% ili manje.

5. Do god žene insistiraju na kvotama za njih, i muškarci treba da insistiraju na svojim, do ukidanja svih kvota. Jasno je da principijelno govoreći ne treba podržavati bilo kakve kvote, sistem raspodele treba da bude baziran na kvalitetu, zaslugama / doprinosima pojedinaca, posebno rukovodeća mesta, ali kako ideologija i stereotipi korumpiraju ovaj meritokratski sistem, onda je neophodno tražiti da on bude polno balansiran bar u nekoj meri, da bi postojala istinska ravnopravnost polova. Ženama treba pružiti šanse u oblastima u kojima su u prošlosti bile manje zastupljene, ali i muškarcima, kao u roditeljstvu. Nisu muškarci ni manje sposobni, ni manje zainteresovani da odgajaju i vaspitavaju svoju decu, uz stalno pominjanje da je za sve najbolji model ravnopravnog roditeljstva, odnosno zajedničkog starateljstva, pre i posle sukoba koji ne bi trebali (uz pomoć države) da ugrožavaju, već da jačaju vezu izmedju polova.

6. Konačno, roditeljsko pravo je mnogo osnovnije ljudsko pravo nego "pravo" na zapošljavanje ili rukovodeća mesta za koja se traže kvote za žene, pa je to razlog više da ove kvote za muškarce udju u Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U protivnom, muškarci nemaju nekakav interes od takve, lažne, ravnopravnosti, gde se njihova prava stalno samo smanjuju, a oni ne dobijaju ništa kao kompenzaciju za to.
 

Kritičari kvota za očeve iz tabora aktivista za prava muškaraca (maskulista) ističu da principijelno govoreći kvote ne treba da postoje, i da Porodični zakon štiti porodicu, ali u praksi, tj. u njegovoj primeni to nije tako, jer imamo veliku diskriminaciju očeva, što je "samo specifičan vid opšte diskriminacije muškaraca" (Vladislav Đorđević, https://www.youtube.com/watch?v=6qvtWV4VNSk&t=33m58s).

Kritičarke kvota za očeve iz tabora feministkinja su rekle: "Kako možemo da uvodimo kvotu za vršenje roditeljskog prava? Mi smo obavezni kao roditelji da se podjednako bavimo svojom decom", Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ranopravnosti  https://www.youtube.com/watch?v=Znr-xQcHSlw&t=8m31s, "Da li će da se uzimaju primedbe udruženja očeva koji tvrde da ih žene maltretiraju ili ne, jer je to, izmedju ostalog, izbor trenutne promene zakona o rodnoj ravnopravnosti, ja mislim da je to odluka na najboljoj od nas (Ani Brnabić, kao da se o tome ne pitaju i svi muškarci)", Zorana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, potpredsednica Vlade, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije i potpredsednica Srpske napredne stranke https://www.youtube.com/watch?v=xu4Rbz7ZQiE&t=0m11s

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs/muska