Da li je maskulizam ružna reč? Koji su ciljevi rada muške NVO?

Maskulizam je samo muški feminizam, legitimna borba za muška prava, i za istinsku ravnopravnost ili jednakost polova. Stoga nije ništa ružnija reč nego reč feminizam. Druga je stvar što feministkinje ne žele da uopšte postoji maskulizam, jer on otkriva da nisu samo žene žrtve nasilja, eksploatacije i diskriminacije, već i muškarci, a rad na otklanjanju tih problema bi smanjio privilegije, prostor za diskusiju i manipulaciju, kao i finansiranje problema žena. Feministkinje traže jednaka prava sa muškarcima, ali njima to isto ne dozvoljavaju, što zapravo otkriva da one ne žele ravnopravnost već dominaciju.

„Zakon o rodnoj ravnopranosti je lingvistička prevara, jer tu zapravo nije reč o ravnopranosti polova, nego o ravnomernoj zastupljenosti polova, a ravnopravnost i ravnomernost nisu identični pojmovi“ – piše Vladislav Djordjević. Takodje, ovaj zakon se najmanje (ili uopšte ne) bavi muškarcima, za njih valjda nije ravnopravnost, već za rodove koji su „ugroženi“: žene i rodne manjine. Na prava transrodnih osoba se troši toliko vremena, i verovatno novca, a oni predstavljaju izuzetno mali procenat stanovništva, kada proponenti njihovih prava kažu da je to 0.2 %, onda su realne brojke zapravo 10 puta manje, što je par stotina u celoj Srbiji. A o pravima muškaraca, kojih ima skoro 3.5 miliona, se ne sme ni govoriti.

Rodni feminizam se u poslednjih 30tak godina svog širenja i uspona duboko integrisao u institucije sistema (raznorazni odbori, saveti, uprave rodne ravnopravnosti), koje su podržane, i na koje utiču mnogobrojne "ženske" organizacije gradjanskog društva (NVO) koje su neformalne institucije političke moći. Takodje, "bastioni" feminizma su i u akademskoj zajednici, sudstvu, medijima i kulturi.

Progresivni maskulizam ima dosta dodirnih tačaka sa liberalnim feminizmom (feminizmom jednakosti). Kako je nastao kao reakcija na radikalni feminizam, i maskulizam vidi realnost rata polova, mada teži pomirenju i komplementarizmu muškaraca i žena. Takodje se zalaže za osamostaljivanje žena, što je drugačije od „osnaživanja“ (na čemu insistira radikalni feminizam) u tome da samostalnost ne vodi borbi za prevlast, dok osnaživanje može da krene u tom smeru. Maskulisti su prepoznali da tradicionalna polna uloga muškarca kao zaštitnika i obezbedjivača finansija za porodicu dovodi do toga da on živi kraće i sa više stresa nego mnogo opušteniji nosilac zaštićene ženske polne uloge. U tom smislu ovi maskulisti pozdravljaju zapošljavanje žena i njihovo finansijsko osamostaljivanje, u nadi da će to muškarcima relaksirati položaj, pa makar i u zamenu za smanjenje autoriteta koji su imali u patrijarhatu, odnosno njegovu podelu sa ženama. Da li će to tako i biti ili će žene svoju platu tretirati kao džeparac, a na muškarcima ostati da plaćaju za zajednički život, to će pokazati vreme. Maskulisti treba da zahtevaju da svaki odnos muškaraca i žene bude definisan njihovim medjusobnim (pred)ugovorom gde će se saglasiti, potpisati, i deponovati kod suda dogovor o detaljima svoje veze, kao i podeli tekovina (dece i imovine) ukoliko se ona prekine. Ovaj ugovor je garant da su se unapred dogovorili da li će živeti u tradicionalnom, patrijarhalnom modelu, ili modernom gde oboje privredjuju i dele obaveze oko doma i dece, ili nekoj medjuverziji. U tom smislu je tradicionalistički maskulizam, koji zagovara patrijarhat i snažnog muškarca, samo jedan od modaliteta koji može odgovarati nekim parovima, dok će neki drugi izabrati ovu moderniju varijantu.

Maskulizam je tu i da bi se borio protiv institucionalne diskriminacije muškaraca, posebno kod razvoda. Trenutno je razvod situacija u kojoj su žene u 90% slučajeva jedini dobitnici, pa nije slučajno da bar dve trećine razvoda one iniciraju. Maskulisti planiraju da tu situaciju izmene dopunom Porodičnog zakona da polazna osnova pri dodeli starateljstva nad decom bude zajedničko starateljstvo ukoliko ga bar jedan roditelj traži, a oba su sposobna i zainteresovana za starateljstvo. Ovo će onemogućiti majke da skoro uvek dobiju samostalno starateljstvo, i često otudje dete od oca, bez uverljive argumentacije o tome da je on nepodoban za zajedničko starateljstvo.

Po analogiji sa feminizmom, maskulizam radi na promociji muških ljudskih prava na individualnom, pravnom i institucionalnom nivou, prevenciji svih tipova nasilja i diskriminacije nad muškarcima, brine se o ugroženim grupama kao što su razvedeni i neoženjeni, muškaraci na selu, stari, nezaposleni, beskućni, fizički i psihički hendikepirani, sa psihičkim problemima, sa problemima zavisnosti, dečaci bez roditeljskog staranja, i drugi.

Nakon 25 godina ženskih studija došlo je vreme i za osnivanje Centra za muške studije, izdavanje knjiga i zbornika maskulističke teorije, i obrazovanje sledećih generacija maskulističkih aktivista. Naravno, tu su i seminari radi obrazovanja i razvijanja osetljivosti profesionalaca u institucijama o nasilju nad muškarcima, i muškim ljudskim pravima. Obavezno je i osnaživanje muških udruženja koje pružaju direktnu podršku muškarcima sa traumom partnerskog i institucionalnog nasilja, širenje mreže neformalnih muških grupa u zemlji koje rade u ovoj oblasti, i uspostavljanje saradnje sa muškim grupama iz regiona, Evrope i sveta.

Ne zaboravimo ni decu i omladinu: unapređivanje odnosa među polovima kroz razvijanje osetljivosti mladih za vrednosti nenasilja i istinske ravnopravnosti polova, kroz inicijativu za uvođenje teme nasilja nad dečacima i muškarcima na svim nivoima od vrtića do fakulteta, u nacionalni školski nastavni plan i program i relevantne udžbenike.

Prava muškaraca su neodvojiva od najboljeg interesa (ne "prava", kako manipulativno govore rodne feministkinje) dece i porodice, i maskulisti se, boreći za muška prava, istovremeno bore i za održanje i napredovanje porodice i demografski preporod nacije. Maskulizam zagovara saradnju i komplementarnost muškaraca i žene, a radikalni feminizam njihovu konkurenciju i sukob.

Podrška muškaracima se pruža kroz profesionalnu psihološku i pravnu pomoć pri razlazu i razvodu, partnerskom nasilju psihološke, fizičke ili seksualne prirode u vezama i braku, kod lažnih optužbi za nasilje u porodici, i institucionalnom nasilju (diskriminaciji). Podrška dečacima je u učenju i socijalizaciji, u prolasku kroz teške periode u pubertetu, i u slučajevima vršnjačkog nasilja.

U zaključku, maskulizam nam je danas neophodan kao protivteža dominantnom radikalnom (rodnom) feminizmu, radi harmonizacije odnosa izmedju muškaraca i žena koji su već ozbiljno poremećeni delovanjem jednostrane feminističke ideologije, i njene primene kroz glavne institucije države i društva.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs
prvi srpski veb sajt o pokretu za muška prava