Mihailo Alić o zajedničkom starateljstvu:

Zajedničko vršenje roditeljskog prava po razvodu je jedino rešenje u situaciji kada su oba roditelja zainteresovana i podobna. Ovome se protive majke koje znaju da će skoro uvek dobiti samostalno vršenje roditeljskog prava, i tu počinju problemi koji posle nekoliko godina mogu i tragično da se završe. Inat i bes su loša kombinacija! Zajedničko vršenje roditeljskog prava po razvodu je i u najboljem interesu deteta, pokazuju mnoga psihološka i socijalna istraživanja, a i iskustva zemalja u kojima je to često primenjeno.

Jedino rešenje je uvodjenje OBAVEZNOG zajedničkog FAKTIČKOG starateljstva (ovo je pravni termin u Srbiji, prevod engleskog "shared or joint physical custody") u u situaciji kada su oba roditelja zainteresovana i podobna, čime se sprečava da se jedan roditelj (obično majka) usprotivi, jer je to u najboljem interesu deteta. Deca koja odrastu bez jednog roditelja su manje ili više oštećena i prekraćena, posebno ako su DEČACI ODRASLI BEZ OCA, jer neće u svom kasnijem životu moći da imaju očinski odnos sa svojom decom, niti da u ženama gledaju nešto drugo do zamenu za majku - dokaz: mnogi primeri iz prakse koje smo svi sretali.

Potencijal da se smanji broj razvoda postoji uvodjenjem obaveznog zajedničkog starateljstva (koje za posledicu ima ravnopravno roditeljstvo) ukoliko do razvoda dodje. Naravno, samostalno starateljstvo bi i dalje postojalo za slučajeve u kojima jedan od roditelja nije zainteresovan ili podoban za starateljstvo, ali više ne bi jedan roditelj (obično majka) mogao da spreči drugog roditelja, ako je ovaj zainteresovan i podoban, da ostvari osnovno ljudsko pravo, a to je jednako roditeljsko pravo po razvodu. Uvodjenjem ove novine, majke ne bi više bile automatski dobitnici razvoda, pa bi se redje na njega i odlučivale, a znamo da danas baš one, u 2 / 3 slučajeva, iniciraju razvod. Time bi se uticalo da se sukobi u braku rešavaju dogovorom, a ne razvodom. Nejednak tretman partnera u razvodu motiviše jednu stranu da ga češće traži.

...........................................................................................................................................
Tri najvažnije zajedničke koristi uvodjenja pretpostavke zajedničkog faktičkog starateljstva po razvodu braka ili razlazu u vanbračnoj zajednici:
1. sprečavanje nepotrebnih razvoda - žene su te koje u 2 / 3 slučajeva podnose zahtev za razvod (često na nagovor feministkinja, drugih žena iz svoje okoline, ili takvih saveta iz ženskih časopisa), ali kada ne bi bile automatski dobitnici samostalnog starateljstva, one bi razvod redje tražile, tj. sukob bi zamenile dogovorom i saradnjom, ako je moguća.
2. ako do razvoda ipak dodje, majke ne bi bile u prilici da otudjuju dete / decu od oca i tako mu se svete, jer bi oba roditelja imali podjednako vreme sa detetom / decom.
3. najvažnija korist ove izmene Porodičnog zakona, je najbolji interes dece, jer su mnoge svetske studije pokazale da deca koja su po razvodu imala podršku i prisustvo oba roditelja kasnije u životu mnogo bolje prošla mentalno, socijalno, edukativno i zdravstveno, nego deca iz jednoroditeljskih porodica.
Prednost zajedničkog u odnosu na samostalno starateljstvo za majke je što bi tako dobile više slobodnog vremena i energije da nadju novog muža, a i njemu će se dopasti da one nemaju previše obaveza prema deci iz prethodnog braka.
...........................................................................................................................................
1. razvedene majke u Srbiji još uvek nisu prepoznale sopstveni interes u zajedničkom starateljstvu, za razliku od Švedjanki koje se za njega često opredeljuju, jer im daje znatno slobodno vreme da se posvete sopstvenom životu, pronadju novog partnera, i provode vreme sa njim.
2. zabluda, koja je ukorenjena kao i mnoge druge, je da roditelji moraju da se izvanredno slažu da bi zajedničko starateljsvo funkcionisalo. Standardni model pri samostalnom starateljstvu je da se dete sa drugim roditeljem vidja sredom, i svakog drugog vikenda, što je veći broj primopredaja izmedju roditelja nego kada bi dete provodilo nedelju dana kod jednog, pa nedelju kod drugog, a samim tim se smanjuje i njihov kontakt i mogućnost sukoba.
3. zajedničko starateljstvo zapravo popravlja odnos medju roditeljima, bivšim partnerima, jer za razliku od samostalnog starateljstva gde jedan roditelj može da "zavrće ruku" drugom, kod zajedničkog je njihov odnos ravnopravan, pa se smanjuje mogućnost da jedan drugome pakoste preko deteta.
4. mogućnost da se dete otudji od roditelja sa kojim ne stanuje je podelom vremena, tj. ravnopravnim roditeljstvom (posledicom zajedničkog starateljstva) potpuno eliminisano, a mnoge studije u svetu su pokazale da deca koja su odrasla uz podršku i provodjenje vremena sa oba roditelja posle razvoda, su u odraslom dobu imala mnogo manje mentalnih, socijalnih i zdravstvenih problema nego deca odrasla u jednoroditeljskim porodicama.

www.ultrahome.in.rs/muska
www.facebook.com/glaszamuskarce
www.facebook.com/groups/glaszamuskarce