Ženomrztvo, ili dokumentovana kritika feminizma?
(Alternativni naslov: Mehanizmi feminističke subverzije sistema i težnja ka globalnoj dominaciji)
 

Tekst koji sledi je dokumentovana kritika feminizma, ne ženomrztvo!

Postoji bitna razlika izmedju termina "ravnopravnost" i "jednakost", i medju polovima je trenutno primenljivija ova prva, mada je u budućnosti možda moguća, nadajmo se, i ova druga. Ravnopravnost je kada jedan pol ima veća prava u jednoj oblasti, a drugi u nekoj drugoj, ali u zbiru prava su ravnopravni. Problem nastaje kada jedna grupa, u ovom slučaju žene predvodjene feministkinjama, pokuša da se izjednači sa drugom u oblastima u kojima nije bila jednaka, ali i da zadrži povlastice u oblastima u kojima je imala preimućstvo. Zalaganje za prevlast pod izgovorom borbe za ravnopravnost je licemerno, no može se prikriti različitim oblicima pretvaranja, lobiranja, potplaćivanja, zamenama teza, pritiscima i neetičkim savezima, jedno rečiju - politikom. Rodna politika i rodne studije regrutuju partijske vojnike koji potom nezaustavljivo jurišaju u ratu polova, rušeći barikade i osvajajući sve veći prostor dok se suprotna strana ne oseti sabijenom u ćošak. To se upravo desilo na najnovijim predsedničkim izborima u USA: iako Tramp nije bio nikome miljenik, nije imao podršku ni iz stranke u kojoj je član, dobio je bitku samo zato što mu je protivkandidat bila agresivna žena! A muškarcima su posle 100 godina neformalne vladavine žena u USA dojadile takve. Politička korektnost već 50 godina nalaže da se o ženama i njihovim predstavnicama ništa kritički ne sme kazati, jer se u suprotnom odmah dobija etiketa ženomrzca, gubi posao i socijalni položaj. No jednom je prevršilo meru, i muškarci u proteklih par godina počinju da se organizuju da spreče ovu uzurpaciju vlasti koja je predaleko otišla. A evo kako je do svega došlo: dok su muškarci vredno radili na izgradnji civilizacije, žene su ostajale kod kuće i vaspitavale dečake da budu poslušni ženama i osetljivi na njihove "probleme" i "potrebe". Kada su stekle pravo glasa, zajedno sa maminim sinovima i edipovcima postali su većina, i od tada se svaki zakon donosio njima u korist, a na sve veću štetu muškaraca. Najočiglednija je diskriminacija koju muškarci doživljavaju pri razvodu, kada gube i decu i sve što su stekli dok su žene sedele kod kuće (koja je sada već potpuno automatizovana, i u kojoj više nema mnogo posla).

Kako i zašto su feministkinje izabrale porodične odnose i sudsku praksu primene naoko ravnopravnog Porodičnog zakona kao primarni cilj svoje subverzivne delatnosti? Ovo svakako nije slučajno, zapravo je mnogo mudro, i za njih jedini mogući ulaz u sistem - preko reprodukcije i vaspitavanja sledeće generacije svojih pristalica, muških i ženskih. Uspevši da u 90% razvoda odvoje decu od očeva, oni su postavili majke kao jedini uticaj na formiranje dece, a savetujući ženama da ne trpe ni najmanju neposlušnost svojih muževa, i da svako odbijanje da im se ide niz dlaku proglašavaju za nasilje, uspele su da broj razvoda drastično povećaju. Treću grupu svojih pristalica regrutuju iz grupe neudatih devojaka koje su to postale jer su ih feministkinje kroz svoje rodne studije ubedile da su muškarci problem, nasilnici, da je brak patrijarhalna tamnica za njih, i navikle ih da previše očekuju i zahtevaju od muškaraca, a premalo od sebe. Usamljeni ljudi, pa time i žene, su nesrećni, a nesrećnima je najlakše manipulisati. Tako su feministkinje uspele da eksponencijalno povećaju podršku svojoj ideologiji i to u vrlo kratkom roku od par desetina godina, pa sada imaju dominantnu ulogu (i brojčano, i po uticaju) u medijima, kulturi, školstvu i sudstvu. Ostaje im samo ekonomija i politika, i potom postaju neprikoslovene vladarke ljudskog roda, uvodeći matrijarhat na velika vrata, gde će muškarci samo raditi i boriti se na njihovoj strani i za njihove ciljeve kao radnici i ratnici mravi koji služe svojoj matici ili maticama.

Klimatske promene su prepoznate, i njihove strašne posledice se mogu predvideti, isto je i sa feminističkom ideologijom i namerom za svetskom dominacijom nad muškarcima. Vreme za delovanje je sada, bez odlaganja, ni sa jednom pošasti ne smemo da čekamo da se obračunamo, ako želimo da dostojanstveno preživimo. Ponavljam, ovo nije mržnja prema ženama, već prema destruktivnoj ideologiji feminizma kojoj je jedini cilj podjarmljivanje muškaraca, pod plaštom borbe za ravnopravnost žena i njihova prava. I da podsetimo iz biologije i istorije, mnoge grupe, biljne ili životinjske vrste, korovske ili parazitske vrste, virusi koji uništavaju svog domaćina i umiru sa njim, nacionalne države a sada i jedan rod Homo Sapiensa, mogu imati tendencije ka globalnoj dominaciji. Opasno je kada ova domnacija postane destruktivna za druge grupe, i tada im se priroda kroz svoje predstavnike odupire, pa ko pobedi.

Mihailo Alić
www.ultrahome.in.rs
prvi srpski veb sajt o pokretu za muška prava